Vebinar vodi Goran Vujanović, Energy Net, Kać

 Panel vodi Luca Brotto, Carel, Italija

 Vebinar vodi: Dragan Popović, Trox, Beograd

 Vebinar vodi: Branimir Petrović, Belimo, Beograd

 

Vebinar vodi: Miloš Kostić, Energetski portal, Beograd

Da bismo uspeli da uhvatimo korak sa vremenom i podstakli razvoj elektromobilnosti u Srbiji, neophodno je da upoznati javnost sa prednostima ugradnje električnih punjača za elektrovozila. Na vebinaru učesnici će moći da čuju sve o načinima punjenja kao i o potrebi smanjenja zagađenja vazduha koje se postiže ne samo korišćenjem električnih vozila, za čiju masovnu upotrebu je potrebna razvijena mreža punjača, već i napajanjem punjača pomoću obnovljivih izvora energije (OIE). Odličan primer spoja elektromobilnosti i primene OIE predstavlja upravo solarni punjač.

Prijavite se za vebinar i saznajte šta solarni punjač donosi vašoj kompaniji i kako može podstaći razvoj vašeg poslovanja.

Dodatna korist prisustva na vebinaru: predstavljanje sistema za naplatu korišćenja mesta za punjenje elektrovozila – kako osigurati svoje poslovanje tako da odoli vremenu u kom nas očekuju značajne promene u sektoru saobraćaja, kako uvećati vrednost objekta ili usluge u ponudi i na koji način razviti sopstveni biznis u oblasti elektromobilnosti.

 

Vebinar vode Dejana Soldo, Ninoslav Srdić i Milan Marković, Soko inžinjering, Beograd

 Vebinar vodi Žarko Topalović, Delta term, Beograd

 Vebinar vodi Emanuele Pittarello, Carel, Italija

 Vebinar vode Marko Bulatović i Milan Pedić, Vaillant

 Moderatori Petar Vasiljević, Bojan Bogdanović, Komitet za daljinsko grejanje i hlađenje Društva za KGH Srbije. 

Sistemi daljinskog grejanja (SDG) u Srbiji igraju veoma značajnu ulogu u obezbeđenju stabilnosti i održivosti celokupnog energetskog sistema Srbije. To se posebno odnosi na period u grejnoj sezoni kada ispadi i havarije u jednom delu energetskog sektora značajno utiču na druge i mogu dovesti do raspada celog sistema. U prošlim decenijama, od početka rada SDG, uložena su velika sredstva u izgradnju sistema, ugašen je veliki broj kotlarnica i smanjeno zagađenje, rasterećen elektroenergetski sistem od neprihvatljivog načina grejanja na električnu energiju itd. Ipak, potencijali koje pruža daljinsko grejanje za dalje unapređenje životne sredine, ugodnosti korisnika, snabdevane obnovljivom i čistom energijom urbanih gradskih jezgara, nisu ni blizu iskorišćeni u punom potencijalu. Radna grupa Vlade Srbije za sistemsko rešavanje pitanja zaštite vazduha je prepoznala ovaj kapacitet samog sistema i kao jednu od mera za unapređenje kvaliteta vazduha odredila i proširenje sistema daljinskog grejanja.

Ovaj panel ima za cilj da pomogne u sagledavanju postojeće situacije, korelacije između kvaliteta vazduha i unapređenja sistema daljinskog grejanja, izazove koji se nalaze pred sektorom energetike, barijere koje sprečavaju brži napredak u ovim oblastima, prostor za unapređenje kao i predloge mera i mogućnosti da se podrže pojedine neophodne aktivnosti.

Danas je daljinsko grejanje sa proizvodnim kapacitetima od 6.500 MW zastupljeno sa 25% udela u ukupnom kapacitetu grejanja Srbije. Preostale tri četvrtine tih kapaciteta čini individualno grejanje a za te potrebe koriste se kao primarni energent: lož-ulje, mazut, ugalj, ogrevno drvo i gas. Individualne kotlarnice koje koriste lož-ulje, mazut i ugalj starosti su trideset i više godina sa zastarelom tehnologijom i neadekvatnim održavanjem. Samim tim efikasnost tih postrojenja je na niskom nivou a produkti sagorevanja koji nastaju u procesu rada u značajnoj meri generišu zagađenost vazduha u gradovima.

Poslednjih godina u Srbiji se uspešno realizuju projekti modernizacije i racionalizacije Sistema DG i grejnih sistema institucija posebnog značaja (škole, vrtići, domovi zdravlja i bolnice) koji se finansiraju iz MFI i sredstvima budžeta (Kancelarija za javna ulaganja). U značajnom delu tih projekata vrši se i supstitucija fosilnih goriva obnovljivim energentom – drvnom sečkom, ali je neophodno primenjivati i ostale dokazane tehnologije kao što su solarna termalna, toplotne pumpe, geotermalna, biogas, energija iz spaljivanja komunalnog otpada ali i otpadna toplota iz industrijskih procesa.

Samim modernizacijama i racionalizacijama uz primenu OIE, SDG predstavljaju značajan potencijal za priključenje objekata koji su se do sada grejali iz neefikasnih kotlarnica koje koriste fosilna goriva.

Ukoliko se ti objekti primenom mera za povećanje EE – „OBUKU“ i time smanji potrebna količina toplote za grejanje za 30–40% stvoriće se uslovi za efikasno priključivanje na sistem DG uz ostvarivanje benefita (bez troškova participacije) za same potrošače. Time bi se postigli značajni pozitivni rezultati u cilju smanjivanja emisije štetnih gasova i obezbeđivanje čistijeg vazduha u gradovima Srbije. Priboj je prvi grad koji je na putu da to postigne. Mera povećanja udela daljinskog grejanja u gradovima je sadržana u deklaraciji UN čiji je cilj smanjenje globalnog zagađenja a EU je taj cilj sprovodi kroz program rada organizacije „Euroheat & Power“ koji je usvojen na Pariskoj konferenciji.

Panelisti:

– prof. dr Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda, potvrđeno
– Dejan Stojanović i Dušan Macura, Poslovno udruženje toplana Srbije – TOPS, potvrđeno
– Paul Voss, EUROHEAT & Power, potvrđeno
– Saša Vasilić, zamenik predsednika Opštine Priboj, potvrđeno
– Goran Smiljanić, JKP „Beogradske elektrane“, potvrđeno 
– Đorđe Vuković, Kancelarija za javna ulaganja, TBC
– Dr Alojz Poredoš, Udruženje toplana Slovenije, potvrđeno

 

Vebinar vodi Tamara Zjačić, Energetski portal, Beograd

Alat koji se nedavno pojavio i na našem tržištu pod brendom charge&GO obuhvata veb platformu i aplikaciju za iOS i Android koji omogućavaju naplatu korišćenja mesta za punjenje električnih vozila. Pomoću pametne platforme i mobilne aplikacije charge&GO olakšana je pretraga punjača, početak i završetak punjenja vozila, praćenje trenutne sesije punjenja i pregled svih sesija punjenja, a plaćanje je beskontaktno, znatno pojednostavljeno i bezbedno što je takođe u skladu sa merama uvedenim radi sprečavanja širenja virusa COVID-19.

Korisnicima platforme su na raspolaganju ne samo punjači u mreži charge&GO već i više od 100.000 punjača u Evropi zahvaljujući partnerstvu sa vodećom finskom kompanijom Virta u oblasti elektromobilnosti. Na vebinaru biće više reči o svim karakteristikama platforme, o tome ko su korisnici, kako funkcioniše platforma i načinima registrovanja.

 Vebinar vodieFilip Žardin, Dejan Veličković i Vladimir Šuković, Danfoss, Beograd

 Vebinar vodi: Timo Kytölä, HK Instruments, Finska

 Vebinar vodi Bojan Grujički, Viessmann, Beograd

 

Panel časopisa E-Magazin NOVA 

Savremeno stručno obrazovanje na svim nivoima, u formalnom i neformalnom obliku zasniva se na potrebama tržišta rada i prati sve promene ekonomskog i tehnološkog razvoja društva. Osnovni cilj stručnog obrazovanja je da svakom pojedincu pruži mogućnost zapošljavanja i adekvatnu osnovu za kontinuirani profesionalni razvoj. Taj cilj se realizuje kroz sticanje relevantnih kompetencija odnosno znanja, veština i profesionalnih stavova neophodnih za zapošljavanje i rad u određenom području rada. Odgovore na pitanja na koji način stručno obrazovanje reaguje na izazov dinamičnih tehnoloških promena, kako prilagoditi programe nastave i učenja zahtevima kompanija, kako ići korak ispred potreba tržišta rada i koja su to zanimanja budućnosti, pokušaće u panel diskusiji da artikulišu njeni učesnici – predstavnici državnog i privatnog sektora visokog obrazovanja, predstavnici srednjeg stručnog obrazovanja, provajderi obuka i predstavnici kompanija. 

Panel diskusiju organizuje E-Magazin NOVA u saradnji sa Društvom za KGH, pri Savezu mašinskih i elektrotehničkih inženjera i tehničara Srbije (SMEITS). E-Magazin NOVA je elektronski časopis koji nudi aktuelne informacije iz oblasti obrazovanja, privrede i zapošljavanja i pruža podršku mladim ljudima, fakultetima, školama i poslodavcima, odnosno svima koji traže priliku da ojačaju postojeća ili uspostave nova partnerstva.

Panelisti:

• Dušica Jovanović, direktor, „Politehnika“ - škola za nove tehnologije, Beograd
• Prof. dr Vladimir Tomašević, dekan, Fakultet za inženjerski menadžment, Beograd
• Olivera Gvozdenov, direktor, Klett EDU škola, Beograd
• Prof. dr Miroslav Kljajić, Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu
• Prof. dr Nataša Nord, NTNU, Norveška

 Vebinar vode Dejan Tucović, Feniks BB i Nenad Todorović, Herz Armaturen, Nova Pazova

Ispred redakcije časopisa GRENEF - Građevinarstvo&Energetska Efikasnost, arh. Danica Laćarac će voditi prezentaciju i diskusiju na temu

Zelena infrastruktura – uticaj na energiju objekta

Sa aspekta energetske efikasnosti objekta potrebno je postići više od jednog cilja: smanjenje potrošnje energije, redukciju emisije gasova staklene bašte, kao i postizanje željenog nivoa komfora i kvaliteta vazduha u objektima.

To su neki od primarnih parametara na koje se efikasnost direktno odnosi. Jedan od načina efikasnog uticaja na te, ali i mnoge druge parametre, jeste i primena zelene infrastrukture. Primenom zelenih krovova i zidova postižu se značajne uštede energije, pri čemu se pozitivan uticaj dalje širi na mikrocelinu u okviru koje se objekat nalazi, a zatim se on prenosi i na kompletnu teritoriju grada.

 Vebinar vode Nikola Poznanović, IMI International, Beograd i Gjorgija Nastasevski, IMI International, Severna Makedonija

 Vebinar vodi Davor Gojkov, Cool klima, Vršac

 Vebinar vode Dinko Uzelac, Laurentiu Lemnian, Emerson

Da bi mogli da koriste sve prednosti koje Zoom ima – deljenje ekrana, whiteboard, čitanje pitanja i poruka – moraju imati instaliranu aplikaciju. Savetujemo da preuzmu aplikaciju i da se registruju kako bi se na vreme upoznali sa programom.

Ukoliko pristupaju preko kompjutera mogu to učiniti direktno iz pregledača, bez instalacije. Ukoliko prate predavanje preko telefona, moraju instalirati aplikaciju.

Predavači dobijaju personalizovan link koji ne smeju deliti sa drugima. Link ih direktno uvodi u predavanje sa imenom i prezimenom, bez logovanja u aplikaciju. Učesnici tj. gledaoci dobijaju opšti link preko koga pristupaju predavanju.

10.000 gledalaca.

Predavači mogu da prate broj učesnika.

Pri prijavljivanju na predavanje, učesnici moraju da ostave ime i prezime kao i e-mail adresu. Ti podaci su kasnije dostupni SMEITS-u, koji tim podacima postupa u skladu sa Politikom privatnosti 

Sva Zoom predavanja se snimaju i nakon završetka kongresa postavljaju u Salu 2.

Ukoliko se saglasi preduzeće koje je napravilo vebinar, on će biti dostupan za preuzimanje.

O tome odlučuju autori vebinara. Preporuka je da još jedna osoba, moderator, prati pitanja, da predavač ne bi gubio koncentraciju.

Mikrofon predavača mora biti uključen. O korišćenju svoje kamere odlučuje predavač, ali preporučujemo da je svakako uključi.

Ne, predavanje pokreće i završava Miloš Messe kao tehnička podrška.

Učesnici se ne vide. Oni mogu biti pojedinačno uključivani u program ukoliko to budu želeli i ako je takav dogovor sa predavačem.

Tehnička služba to radi za njih. Oni će napomenuti koga žele da uključe i ta osoba će biti ubačena u program.

Da, preko opcije share screen na Zoom aplikaciji.

Na ekranu se vidi deljeni ekran (ukoliko predavač deli prezentaciju) i onaj ko govori. Kada je u toku diskusija režija stavlja sve paneliste na ekran.

Učesnici mogu da postavljaju tekstualna pitanja putem tekstualnih poruka ili da dignu ruku klikom na dugme „Raise hand“. Ukoliko su digli ruku, predavač može da odluči da kaže režiji da tog učesnika uključe u program.

Da. Predavač treba da prati pitanja, ali preporuka je da to radi moderator, a predavač se koncentriše na izlaganje.

Da, za učesnike postoji detaljno uputstvo na srpskom: https://www.youtube.com/watch?v=HdSgoI8rq5s

Tehnička podrška je u toku predavanja na vezi sa predavačima, a pre toga će biti organizovana proba.